Из предговора проф. др Илије Кајтеза: „Зашто доводити у међусобну везу философију (философе) и рат и мир.
Плодотворност и оправданост оваквог приступа може бити несумњива, јер
није могуће открити макар један вео тајне рата и мира и разапетог и
распетог човека између и у њима, ако то не чинимо помоћу оног облика
људског сазнања и вековне мудрости које су мисаоно најмоћније и сазнајно
најдубље у историји човечанства. Велови сваке тајне се најбоље
откривају досегнутом тајном. После философског синтетичког, умног и
промишљеног приступа могу много лакше и плодоносније да наступе
самостално, или у потребној сарадњи са философијом, остале посебне и
појединачне науке. Философи увек и изнова постављају иста и нерешива
питања људског битисања и сваког смисла, јер они истрајно покрећу и
пропитују „мучну прастару загонетку постојања“ и у понављању онтолошких
проблема и могућих врсних решења показује се потреба, неизбежност, моћ,
нужност и оправдање вредности философије. Човек је упућен на своју
прошлост да би боље и правилније сагледао будућност света и избегао све
замке и опасности бурне садашњости. Човек окренут прошлом није
заробљеник Старог, него мудар човек који настоји да не понавља учињене
погрешке и поноре прошлих дана. […]“ ПРОЧИТАЈ ЦЕО ЕСЕЈ
Е-библиотека Философија рата и мира
