Ако је Борхес могао да ствара енциклопедију једног измишљеног света, зашто Павић не би могао да постане књижевни отац тридесет седморо писаца и омогући им његовом руком да напишу исто толико прича!?
Испред њих је измишљен потпис аутора који, осим једног, такође, не постоје. Фингирањем имена и мистификацијом поступка, Павић, свесно или несвесно, од наративних уломака ствара једну слабо повезану, али значењем целовиту повест о историји света – од његовог постања до апокалипсе. По томе је позориште од хартије роман-антологија.
На корпус романа упућује и стилско и поетичко јединство тридесет и осам приповедака којима се лако открије прави књижевни отац.
Мешајући стварни и имагинарни свет, доводећи у везу стварне људе и њихове лунатичне или дигиталне сроднике, Павић у овој књизи све чини могућим и уверљивим. Та заводљива творачка игра не би била потпуна кад је не би пратила игра формом и приповедањем. Тако на опсени, која хоће да буде стварана колико и позориште од хартије, и провереној књижевној формули, Павић ствара узбудљив, занимљив и слојевит свет романа-антологије са тридесет и осам лица.
