У Амбасади Републике Мађарске, у Београду, дана 24. маја 2007 године одржан је свечани пријем поводом доделе одликовања Златни крст за заслуге Републике Мађарске господину Сави Бабићу.
Проф. др Сава Бабић, писац, преводилац и професор универзитета, посветио се превођењу и приближавању мађраске културе српској публици, а нарочито дела Беле Хамваша. Добитник је „Деретине“ награде управо за превод Хамвашевих дела „Scientia sacra I-II“ и „Karneval I-VIII“ у библиотеци „Континент Хамваш“.
Пријатељ и сарадник Пројекта Растко, проф. др Сава Бабић је изградио значајно велики опус у свом, како преводилачком, тако и књижевном делу. Заслужан је за читаву једну нову епоху повезивање мађарске и српске културе.
Уз честитке драгом професору, као и уз захвалност за сав досадашњи рад, да пренесем његове речи везане за дело Беле Хамваша:
„Хамваш човека и човечанство не гледа из приземних углова. Он их обухвата с велике висине, или с велике дубине. Зато долази до сазнања која имају трајност, не мењају се из дана у дан. Данас је човек изгубио хијерархију вредности. Хамваш то зна и хоће да је успостави. Не можемо сваког дана расправљати о томе шта је важно, шта је на првом месту. То треба увек знати и то је непроменљиво, а шта је на педесетом или стотом месту о томе се можемо договарати. Постоји бог, љубав, домовина. То је на врху, то су стубови око којих се може нешто градити.“
У име Пројекта Растко, Споменка Стефановић,
председница „Пројекта Растко — Будимпешта-Сентандреја“
